Ko sam ja?

Ja sam moje ruke..

Volim svoje ruke. One umeju da plešu, da se igraju, pišu i crtaju život. Ponekad ih posmatram pažljivo mažući ih gustom kremom dok se one ne bi znojile pod masnim naslagama. Onda bih im odvrnula česmu I posmatrala njihov ples u mlakoj vodi. Brižljivo trljala i mazila ih pod mlazom. Zatim, pažljivo  obrisala najmekšim peškirom, i zadivljena njihovom čistoćom spustila nežno usne na dlanove, kao sa su tuđi,  kao da je najdraži ljubanik u pitanju, kao koža  bebinog čela,  a zatim bih hitro  isprepretala prste i tako dugo stajala uobražavajući da se prsti grle a šake prianjaju jedna uz drugu u žudnji da se stope i bude to jedna velika ruka. Šteta  što su samo dve. Krhke naizgled ali stisak im je tako snažan da se tuđe ruke za tren preneraze tek malo utrnule nad naletom meke čvrstine. Sviđa mi se i boja puti, između bež do nijanse ružčaste koja naginje bledo crvenoj, prošarana kojom plavom venom i sitnim naborima kože, sa po kojom jedva primetnom dlačicom nepravilno raspoređenom na gornjem delu šake. Pa onda te sitne linijice kao kakvi nepravilni romboidi.  Tri linije oko zgloba kao kakav nakit na levoj i dve na desnoj. Maleni ožiljak na međi korena palca i kažiprstra kao mladi mesec blista na desnoj. Istorija!(…) i dve neuočljive pegice izbledele od sunca. Kako samo volim da ih savijam suprotno od pesnice ili pak stisnem šaku dok čvrsti glatki nokti ne naprave deset polumeseca između linije života i linije glave na šaci. A one su tako glatke kao dve ledine ispresecane jasnim krivama kao kakve stazice na žednoj zemlji gladne kiše.  Dlanovi dva mlada panja ispresecani  sitnim godovima juga iz kojih izrastaju četiri prsta oblika koplja presvučenih zategntim platnom ljudske kože i tri linije naborane različitim putanjama skladno učitanim. I palčevi, ta dva nespretna gorštaka..Jastučići topli i ranjivi oivičeni nevešto odrezanim noktima uvek topli čak i kada je ostatak ruku zabridi od smrza…male su i blago mišićave sa dugim sitnim prstima, to su moje ruke… moje ruke..

Marijana Nikolajević