Uvod u priču o internet forumima

Autor: Ivan Vukadinović

Odakle početi ovu priču? Možda bi dobar početak bio jednog lepog dana
u Africi pre 60.000 godina. Zalazeće sunce je obojilo zapad krvavom
bojom, što nije slutilo na dobro. Horda neandertalaca je pila vodu na
ivici plitkog jezera. Onda su ih napali mnogo primitivniji, ali
nažalost fizički jači, poluljudi. Obrasli u dlačurinu po celom telu,
mlatarali su nekim močugama i brzo ih saterali u vodu. Troje su
preklali i odvukli ovi ljudožderi. Ostali su se nekako odbranili. Ali
ostali su bez vatre.
Vođa horde je okupio trojicu ratnika. Grlenim glasovima i pokretima
ruku dao im je zadatak – da pronađu vatru i vrate je hordi. Ratnici su
prošli mnoge zemlje, sreli se sa ogromnim mamutom kome je jedan prineo
snop trave. Bio je to početak apoteoze, ali ovo nema direktne veze s
temom. Kasnije su naišli na mnogo naprednije pleme ljudi. Zarobili su
jednu njegov pripadnicu, ženu višu od njih, vitku i pravih nogu. Po
telu se mazala u crveno obojenim blatom. I stalno je puštala neke
zvuke – govorila je stvarno mnogo. Ona je znala da sama napravi vatru.
Onda je vođa ove skupine krenuo da je naguzi, da izvrši kopulaciju s
leđa, kako je to kod životinja normalno. Ali ova ženka se okrenula.
Lik je bio načisto zbunjen. Tada je izmišljen seks…
Ovde pričamo o komunikaciji među ljudima i zato je zgodno početi od
jednog primera. Mogli smo tako početi od Veda i Upanišada, narodnog
stvaralaštva, Kelevale, nije bitno. Ona epizoda sa mamutom nema
direktne veze iako su forumi o religiji dosta posećeni, a religija
često postaje zanimljiva tema na drugim forumima. Ali ta komunikacija
nije usmerena ka bogovima. Takođe, još nije poznat slučaj da životinje
komuniciraju preko interneta, mada se mnogi ne bi složili samnom. Ovo
je oblik komunikacije samo između ljudi, mada često se pojavi i poneki
ro-bot (bot, programčić koji pretražuje internet, veštačka
inteligencija).
Kao i svaka komunikacija između ljudi, i ova ima pravila – pisana i
nepisana. I ova komunikacija se odvaja od svoje primarne svrhe (ako je
ima) i postaje sama sebi cilj. Svojevremeno sam na Serbinacafe Igrama
bez granica pročitao nebuloznu poruku naložene forumašice kako je “ovo
susret sa realnošću”. Mada je ta izjava čista glupost, u njoj ima
nečega. Jedna bitna osobina ljudi kao da provejava kroz sve internet
forume i chatove ili bar ogromnu većinu. Ta osobina je sujeta. Ona nas
nagoni da im pokažemo, da naša bude poslednja, da provociramo, da
ostanemo upamćeni. A ova osobina (odnosno smrtni greh) itekako je
realna. Ko ne veruje neka čita knjige, od one najprodavanije, pa
nadalje. Ovde se nećemo baviti sujetom apstraktno, samo onom
“virtualnom”.
Postoje i drugi razlozi zbog kojih neko “dolazi” na internet – forume,
chat i slične oblike komunikacije. Da, to su materijalni razlozi, o
kojima će u knjizi biti dosta reči. Mogu se svesti na interes za
lovom
seksom.
Mada oba stimulansa deluju motivišući, oni mogu da zamagle sliku, zbog
kalkulacija koje uslovljavaju. Gde ima mnogo kalkulacije, pada nivo
komunikacije. Ovo se čak i rimuje…
Dakle, neko može da pazi i ne preteruje sa neobaveznim zezanjem, neko
može i popustiti u raspravi ako mu zatezanje nije u interesu. To već
nije neobuzdana komunikacija, karakteristična za internet. Previše
obzira o drugim stvarima ruši simulakrum virtualnog sveta. Onda
virtualno ne deluje tako realno.